Nekada davno, pre mnogo, mnogo milijardi godina. Bilo je samo prašine i vode, ali ne života, i slučajnosti! Tada, pre oko 14 milijardi godina došlo do ogromnog praska, takozvanog Velikog praska. Ovo je verovatno bila prva ogromna slučajnost u istoriji. Jer, koliko mi znamo, nikada pre nije doslo do toliko velikog praska. Samo nekoliko milijardi godina kasnije rodile su se jos neke velike slučajnosti, koje su tada zaista rodile prave genije. Na primer, oni koji su sami sebi pisanje ili tačnije programiranje doprineli i pritom izmislili DNK! Mi ljudi o ovoj DNK (nemački: DNS) znamo nešto tek od 1953. godine.
Sve slučajnosti su ovu ideju u to vreme videle toliko Cool da su odmah počele koristiti ovaj originalni kod. Uz pomoć ovog novog programskog jezika mogli su da puste svoju kreativnost na slobodu i krenuli su direktno na posao!
„Odmah“… je malo preterano, trebalo im je nekoliko miliona godina za to. A ponekad su i umirali pre nego što su uspeli da ostvare svoje ideje. Pretpostavljamo jos da su svoje genijalne ideje dali drugim generacijama pre nego sto su ih napustili.
Dakle, slučajnosti su se mučile i izmišljale 1000 milijardi puta 1000 milijardi stvari – od komaraca do slonova – jednostavno od svega. Slučajnosti su se u međuvremenu proširile u nezamislivu ogromnu vojsku. Saradnja i inteligencija slučajnosti bile su izuzetno zapanjujuće. Na primer, jedan je izmislio mišiće, drugi srce, a treći Pluca. Za sva ta zajednicka sastavljanja bili su odgovorni Sefovi slučajnosti Kod takvog milionskog rasporeda, sigurno nije bilo lako sve i u isto vreme zajedno razvijati. Takođe ne mogu da zamislim da je bilo životinja, na primer, čiji je probavni trakt bio zaboravljen. O čemu sve slučajnosti nisu morale da razmišljaju! Ako danas znate koliko je na primer osetljiv čitav ekosistem. Skidam im Kapu,kako su ,,Slučajnosti,, na sve smislile!
Najveća zabava za slučajnosti bilo je stvaranje živih bića. Ali starije slučajnosti među njima morale su mlađima jasno dati do znanja da je dizajniranje živih bića lepo i dobro, ali ako ta živa bića tada nemaju hranu, umece od gladi. Tako je doslo da se slučajnosti prvo moraju izboriti sa svim zelenilom. Na nesreću, takođe su izmislili biljke i cveće koje su im trebale za razmnozavanje insekata i pčela. Mnogo faune je istrunulo, ali slučajnosti nisu odustajale, svakih nekoliko stotina hiljada godina dolazile su do novih ideja (kako su rešili problem sa pčelama i danas je nejasno).
Neki izumi takođe bi mogli da se ponovo koriste hiljadama puta u različitim žanrovima. Među mnogim drugima je došla i slučajnost koja je izmislila oko. Možda je to bio gotovo beskrajan poduhvat! Jer je njegovim slučajnostima, radeći na sočivu, jednostavno trebalo previše vremena za to. Pored tehničkih aspekata, tim za očne slučajeve imao je mnogo veći problem: prototip je radio u određenoj meri, ali to nije bilo moguće demonstrirati jer su Kolege od slučaja bile zauzete mozgom, jos pre oko 225.000 godina . Bilo je i ljutnje kada su kasnije primetili da im se oči suše jer slučajno nikome nije palo na pamet da ih navlaži. (Ali danas to mogu shvatiti samo oni koji su zaboravili da doliju motorno ulje u svoj novi automobil.) Slucajnosti su bile samo slučajnosti i kvarovi se dogadjaju.
Najveća katastrofa je, međutim, bila što su na kraju izumrli iz neobjašnjivih razloga. Danas im više ne možemo naći nikakve tragove, čak ni u slojevima stena. Ali mora da su postojali. Nisu li slučajnosti koje postoje i danas mali dokaz za to? Samo – u današnja nezahvalna vremena niko ih više ne poštuje! Uglavnom ih bez ljubavi nazivaju „glupim slučajnostima“.
Može li biti istine u srži ove priče? Teorija evolucije sa njenim „Slučajnostima“ i „kako je život nastao sam od sebe“ predaje se u svakoj školi danas. I u većini dokumentarnih filmova o životinjama žele da verujemo da su se pametne životinje same razvijale na taj način.
Međutim, razmišljajući o tome, došao sam do zaključka da većina ovde verovatno nije u pravu. Teško je poverovati da će toliko odraslih ljudi radije verovati u bajku o slučajnostima nego u Boga, Stvoritelja, koji je stvorio nebo i zemlju.
Bill Clinton, bivši američki predsednik, ne drzi mnogo o slučajnostima, jer je 26. juna 2000. na proslavi o istraživanju naše DNK rekao: „Danas učimo jezik na kojem je Bog stvorio život“.
U početku stvori Bog Nebo I Zemlju.
(1. Mojsije 1:1)